Horoskop je simbolični prikaz međuodnosa prirodnih principa na izvesnom mestu u trenutku nečijeg rođenja koji je u skladu s međuodnosom tih istih prirodnih zakona u svesti pojedinca.
Horoskop je slika neba u određenom trenutku (položaji Sunca, Meseca, planeta, zvezda) gledano sa određene tačke na Zemlji u određenom trenutku. Dakle, kao da smo sa određenog mesta u datom trenutku fotografisali nebo, pa napravili svojevrsnu kartu - horoskopsku kartu - sa tačnim položajem najvažnijih objekata, te sa elementima nebeske sfere (zenit, nadir, ascedent, descedent). Natalni horoskop (karta) nekog čoveka je takva slika u trenutku njegovog rođenja.

Horoskop se sastoji od velikog broja elemenata i njihovih povezanosti - astrološki elementi, astrološki znakovi, astrološke kuće, planete, planetarni aspekti...
 

Ali, ako ne vidimo istinu na način na koji istina mora da bude viðena, onda se javlja unutrašnji bol. Ovaj bol će se sigurno svakog dana javljati u našem životu. Istina je tu, ali moramo da je sagledamo na pravi način. Samo tada vidimo da život ima istinski smisao.
Svakoga dana možemo imati osećaj Raja. Raj znači beskonačni mir, svetlost i blaženstvo. Kada se tragalac moli i meditira, on ulazi u Raj. Kada je njegov um tih i miran, kada je njegov um tok spokojstva, njegovo srce postaje svedajuće, a njegov život postaje Božanska Stvarnost. Raj nije mesto; raj je stanje svesti. Kada oslobodimo svoj um od mreža neznanja, kada oslobodimo svoje postojanje od zemnog kala, mi vidimo, osećamo i rastemo u Raj.
 

Raj i pakao postoje. I ne čekaju nas nakon smrti. Postoje ovde, za našeg života, u nama. Mi biramo hoćemo li od našeg života napraviti raj ili pakao. Kako od svog života napraviti pakao? Jednostavno. Zapustite svoj život. Zabijte glavu u pesak i nemojte gledati sitnu prašinu sazdanu od zrnaca jala, mržnje, sitne ljudske gluposti, netolerancije, zavisti... koja se nakuplja po vašoj duši. Pravite kompromise koji trajno oštećuju vašu radost. Verujte da je vaš život u rukama drugih. Verujte da je vaš život u Božjim rukama i da vi nemate ništa sa tim. Vodite računa o svojim sebičnim trenutnim potrebama, ali nikada nemojte sesti i razmisliti šta vas čini sretnim. Verujte da za vaše bližnje, muža, ženu, decu... znate šta im treba bolje od njih samih.

Nakon nekoliko godina zapuštanja videćete kako beznadežno klizite ka devetom krugu. Ako ste imali i najmanju kontrolu nad time šta se u vašem životu događa, više je nećete imati. Vaši unutrašnji đavoli mučiće vas osećajem krivice ili nepravde koja vam je učinjena, osećaćete njihove noževe kako vam paraju utrobu svaki dan. I još nešto: Bićete na Tantalovim mukama, okruženi ljudima, a žedni ljudske topline i ljubavi. Bićete sami, beskrajno sami.

Kako to izbeći, kako živeti u raju? Teško, ali isplati se. Naučite voleti sebe, naučite da voleti sebe znači i voleti druge ljude, a ne biti sebičan. Naučite da možete ili voleti sve ljude ili ne voleti nikoga, sredine nema. Živite u skladu sa svojom savešću, upoznajte sebe i svoje potrebe, zadovoljite ih i tražite od drugih da ih zadovolje. Ne zamerajte ljudima ako to ne čine, to je njihovo pravo, a vaš je izbor hoćete li biti s njima ili s nekim drugim ljudima koji su spremni voditi računa o vama. Slušajte svoje bližnje, slušajte šta im treba i ne sprečavajte ih da ono što im treba i nađu, u vama ili u drugima. Davajte bez odricanja. Ovo funkcioniše. I nikada nije kasno da svojoj duši izgradimo raj.

Raj ili pakao?...Nijedno.

Ne postoji raj. Isto kao što ne postoje pakao ni nebo. Niti ikakav oblik života posle smrti. Nada je besmislena. Nećemo se vratiti u obliku biljke ili životinje, ili čira na nečijem želucu. Ne vrtimo krugove u nekom kosmičkom metaprostoru dok se u nama iskristališe ono najbolje kako bismo bili prepušteni u nirvanu. Karma je dobra ideja, ali nema nikakve metafizičke reperkusije iako bismo u to strašno želeli verovati. Raj i pakao su poput plana B u koji očajnički želimo verovati jer se ne usudimo pomisliti na život bez tog pričuvnog plana B, nade u ispunjenje svih žudnji u nekom prostoru koji bi nam odgovarao poput savršeno skrojenog Diorovog odela. Poverovaćemo u bilo šta, dok god je to ono što želimo čuti. Puni smo paničnog straha da nećemo dobiti tu drugu priliku, priliku za iskupljenje i zato se toliko trudimo pothranjivati iluziju večnosti. Raj je izmišljen kako bi se siromašnim i obespravljenim dao osećaj neke veće pravde, obećanje svih užitaka koji su im uskraćeni na ovom svetu. Ponajprije stoga što bogatima i moćnima raj ni ne treba- oni su već u njemu; žive u udobnim stanovima koje gledamo na stranicama lifestyle časopisa, voze skupe automobile, nose dizajnerske kreacije i basnoslovan nakit. A nama ostalima ostaje iluzija da i bogati plaču, ponekad, možda ušuškani u svoje svilene plahte između pilatesa i psihoterapeuta. A sve to zbog toga što se od početka sveta raj percipira kao jedno određeno-i uglavnom precizno locirano-mesto beskonačnog užitka, luksuza i zadovoljstava. Muslimani veruju u raj pun prelepih devica za zaslužne muslimane, hršćani u astralnu livadu ispresecanu potočićima i cvetnim lejama, a hindusi u neku vrstu usavršene egzistencije lišene svake želje i potrebe. Ipak, ono što i jedni drugi i treći zaboravljaju jeste da život ne bi trebao-niti smeo- biti tek čekaonica za nešto veće i bolje, jer se to očekivanje često ne ispuni ni u najbanalnijim životnim situacijama. Umesto da budemo neprestalno zagledani preko plota svoje zemaljske egzistencije, trebali bismo se potruditi da jedni drugima olakšamo i ulepšamo ovo ovde i ovo sada, jer je to jedino u šta možemo biti zaista i nepobitno sigurni. Inače bi nam se, zbog tog zavodljivog obećanja večnosti koje nam nude religije sveta, moglo dogoditi da se- poput deteta koje na božićno jutro pod borom ne nalazi ništa-na kraju, teško razočaramo. Jedan kolumnista New York Timesa u svom je sjajnom eseju napisao da ključno pitanje danas nije da li Bog postoji, nego zašto u njega verujemo. Isto se može reći za taj toliko opevani zagrobni život- nije toliko bitno da li je smrt stvarno kraj svega ili tek početak nečeg puno većeg, nego zašto nam je večni život uopšte potreban. Drugim rečima, ako nam treba tako malo da "umremo" od dosade, šta bi se tek dogodilo u situaciji u kojoj bismo imali beskrajan rok trajanja? Bojim se da već znam odgovor... Postoje čitave civilizacije koje su, poput egipatske, izgrađene oko kulta zagrobnog života. Kao produktu vremena u kojem je sve zamenjivo i kratkotrajno, teško mi pada da razumem stanje duha koji stvara za večnost. Unatoč svemu, večnost neće izgubiti ništa od svoje patine patetične slike savršenog sveta u kojem smo lišeni svega osim užitka i zadovoljstva. Večnost će preživeti kao poslednja laž, i jedina u koju nismo spremni posumnjati jer nismo u stanju podnjeti posledice te sumnje koja potkopava laž u kojoj smo odgojeni i u kojoj svi zajedno živimo.